Šumska Livada

Beta se slatko nasmije i nastavi jesti zeca. "Pokušaj ulovitit jednog. Trenutno ih
ima u visokoj travi." kaže Beta Malay pokazujući pritom njuškom na visoku travu
koja je svaki čas šušnula i podrhtila.

Malaya kimne i pribije se uz zemlju. Puzila je prema visokoj travi i brzo nestala u njoj. Neko vrijeme nije se ništa čulo, a onda slavodobitni vrisak i Malaya izroni iz trave u zubima noseći okrvavljenog bijelog zeca. Vrati se do Bete i počne ga jesti.

"Vrlo dobro." promrmlja. Promatrala je Malayu kako jede zeca.

'' Moj prvi samostalni lov. '' osmijehne se Malaya. Prestala je jesti zeca i počela promatrati Betine ožiljke i zavoje.

Beta ju je prokužila. "Plašim te?" upita ju.

'' Ne. '' odgovori Malaya. '' Samo sam znatiželjna. ''

"Ratovi, draga moja. Ratovi." kaže joj mudro.

'' Oh. '' Malaya zine.

"Ništa čudno. Za mene. Bila sam alfa ženka." kaže tužno. Nije
baš htjela pričati o svojoj prošlosti. Uvijek bi se zaustavljala tu.
"Da čujemo tvoju priču. Zašto si ovdje?" pita blago.

Malaya je razumjela. '' Moj me čopor nikad nije ispuštao iz vida. Tražili smo novo mjesto za naseliti se. Ja sam se odvojila jer sam htjela biti sama i pokušati naći to mjesto samostalno. Izgubila sam se, ali ih eventualno pronašla ovdje uz pomoć mirisa. ''

"Od tvojih ima troje ovdje." rekla joj je pritom ju njušeći kako bi ustanovila
svoju tvrdnju.

'' Da. Svi su tu. Svi smo rođaci. Red mi je stariji brat. Svi smo izgubili ostale članove obitelji. ''

"Uff ... Teško"

'' Imamo samo nas... valjda zato i toliko brinu. Jer sam najmlađa. Jer me to najviše pogodilo. Ali nije. Došla sam do faze života kad mi je potpuno svejedno. Evo, mogu uzeti ovaj kamen, zarezati si šapu i ne brinuti za posljedice. '' govorila je gladeći oštar kamen u obliku strelice.

Beta neugodno promrmlja "Bolje nemoj. Vjerujem ti."

Malaya nije slušala. Oči su joj bile staklaste. Zgrabila je kamen i prinjela ga lijevoj šapi.

Beta lagano šupne kamen šapom i on padne nedaleko od njih dvije.

Malaya protrese glavom. Oči su joj sad bile normalne.

orion je ležao na livadi..

Beta je uočila Oriona. Tiho pozdravi Malayu. Ne čekajući njen
odzdrav, hitro se dignula i pobjegla u šumu.

Malaya se ustane i ode potražiti Reda.

Beta je otišla na izoliraniji kutak livade. Tamo je legnula i sklupčala se.
Šgrgutala je zubima od boli.

Gravity iskrsne na livadu i pažljivim okom ugleda Betu. Dođe do nje.
'' Naravno da nisi dobro. Trebalo mi je biti očito. '' reče mrzovoljno. '' Moram ti saprati tu krv. ''

"Što? Ne! Sve je oke!" bunila se.

'' Ma naravno da je. '' odgovori Gravity sarkastično. '' Vidi samo kako dršćeš. Nemoj biti tvrdoglava i dopusti mi da ti pomognem jer će se to inficrati, a ne želiš imati odvratnu gnojnu ranu i bakterije koje ti polako jedu unutrašnjost. ''